Kada sam se pripremao za pisanje ovog teksta, razmišljao sam o tome kako da ga započnem. Gde je ta polazna tačka? Na kraju sam odlučio da sa vama podelim sve, baš od početka.
Bila je to poseta Beogradu, nažalost, samo jedan dan. Okolnosti su tako nalagale. Ispred Štark Arene stigao sam u 18:30, iako su se akreditacije uzimale tek u 19:30. Vodim se time da je bolje poraniti nego zakasniti. U svakom slučaju, to vreme sam proveo posmatrajući kako fanovi benda Scorpions polako pristižu. Vreme je bilo lepo, sunčano, s nekoliko oblaka na horizontu. S vremena na vreme čuli su se prodavci suvenira i osvežavajućih napitaka: „Hladni sokovi, osveženje, bedževi“.
Malo sam se prošetao, napravio par fotografija telefonom i za tren oka je došao trenutak da pokupim akreditaciju. Došao sam do lokacije na kojoj ulaze novinari, fotografi i TV ekipe. Mala, ali probrana grupa se već okupila. Ubrzo smo dobili akreditacije, ali i instrukcije: „Prve tri pesme, potom svi napuštaju pit. Ko želi, može ostati da isprati ceo koncert do kraja.“ Govorim u sebi, pa naravno da ću ostati do kraja.
Dolazimo do pit zone, atmosfera u areni već je uzavrela. Gomila fanova već se nalazila uz ogradu koja ih odvaja od pit zone. Mi, fotografi, proveravamo opremu, da li je sve podešeno kako treba za početak koncerta. Vremena je suštinski malo, tako da nema prostora za popravni.
Pre nego što su note odjeknule dvoranom, veliki natpis „Scorpions“ krasio je pozornicu, samo da bi se brzo spustio, otkrivajući drugu zavesu sa porukom „Are You Ready to Rock?“. Nakon uzbuđenja kada je natpis pao, koncert je počeo, arenom se prenela eksplozija pozitivne energije.
Odmah smo krenuli sa fotografisanjem, pazeći naravno da ne smetamo jedni drugima.
Scorpions su pripremili set listu za koju verujem da je zadovoljila apetite svih prisutnih. Kroz gotovo šest decenija njihove karijere, ova legendarana grupa je stvorila mnoštvo hitova, a večeras su nam ih predstavili u punom sjaju. Pesme poput „Rock You Like a Hurricane“ i „Still Loving You“ nisu izostale, a atmosfera je bila toliko intenzivna da je publika jednostavno gorela od uzbuđenja.
Kada je reč o samom vođi benda, neprikosnovenom Klausu Majneu, bez obzira na svoje godine, Klaus je dokazao da rokenrol ne poznaje granice. Sa svakom notom preneo je ogromnu količinu strasti i emocija na nas. A kada je podelio palice za bubnjeve s publikom, stajao je tako blizu nas. To je bilo nadrealno iskustvo.
Kada su zasvirali „Send Me An Angel“, cela Arena je zadržala dah. Ova rok balada je ostavila publiku bez reči, a svetla na telefonima su se upalila širom dvorane, stvarajući čaroban prizor. Zvižduci i aplauzi su se orili dok smo svi zajedno pevali stihove o promenama koje definitivno dolaze. Bilo je trenutaka koji su mi izazvali trnce po koži.
Kao pravi majstori svog zanata, Scorpions su završili koncert kako su i počeli, eksplozivno. Virtuoznost bubnjara i hitovi poput „Blackout“ i „Big City Nights“ su nas ostavili bez daha. Svaki ton, svaki akord je bio izveden s neprikosnovenom veštinom, dok su svetla i vizuelni efekti dodatno doprineli spektakularnosti trenutka.
Dok sam se vozio mokrim beogradskim ulicama, kiša je pljuštala, muzika Scorpionsa je odzvanjala u mojim ušima, znao sam da sam bio svedok nečeg zaista posebnog. Ovaj nemački legendarni rok sastav je još jednom dokazao svoj status kao jedan od najvećih bendova u istoriji. Njihova muzika je prešla granice i osvojila srca širom sveta, a sinoć je Beograd bio svedok te magije.
Hvala, Scorpions, na nezaboravnom koncertu! Neka rokenrol i dalje živi u našim srcima! Ili kako bi to Scorpionsi rekli: „Scream for me, screamer I’m a rock believer like you, Just like you“.
