Krenem da napišem nešto pa obrišem i tako ko zna koliko puta. Razmišljao sam kako da misli prenesem na „papir“. Ovih dana su i one baš kao vašar. Svuda i nigde. Svega ima ali sve je to razbacano jedno preko drugog. Treba to lepo složiti. Nadam se da ću uspeti u tome.
Vašar
Kada se samo setim tih dana kada sam kao klinac sa roditeljima išao na vašare po kojima je Prokuplje čuveno u Toplici a i šire. Oduvek je postojao taj osećaj koji je davao određenu svečanu notu. Trenutak kada se spremiš da ideš na vašar. Pitate se zašto svečani? Pa u mom primeru a verujem da je tako i sa drugim porodicama, manifestacije kao što su sabori ili vašari su predstavljali u neku ruku ponovno okupljanje, druženje, uživanje. Očevi bi vodili klince da zajedno probaju čuvene tzv. „sudaraljke“.
Posle toga bi obavezno išla „Kuća strave i užasa“ a za kraj pucanje vazdušnim pištoljem ili puškom. Borba za prestižnu nagradu „Plišani meda“.
Sve to bi sa propisne udaljenosti posmatrale majke, bake. Bilo je tu i zabrinutih pogleda. Posebno kada bi se na ringišpilu vodila borba. Ko može da uhvatiti lutku, da osvoji jedan krug besplatne vožnje.
Nikome tada nije bilo toliko stalo do tog jednog kruga. Tu je u pitanju bio takmičarski duh. Želja za pobedom. Da na kratko osetiš kako je to kada ti svi aplaudiraju dok ponosno držiš pobednički „pehar“.
Na kraju jedan krug sa „Balerinom“, možda dva, Da kako treba zatvorimo obilazak Zabavnog parka. Pred polazak kući bi po malo ubrzanim hodom odlazili do tezgi gde su obično alati ili slatkiši. Žurili smo, ne zbog toga što smo skoro ceo dan proveli na vašaru, već zbog grmljavine i mračnih oblaka. Oni su nam poručivali, za danas je gotovo.
To je jedna od načina na koji definišem vašar ali to je samo jedan od pogleda. Ugao malog dečak na apsolutnu mešavinu svega. Miks koji se samo na vašaru možete videti.
Fotografije su nastale 11. septembra 2018 godine.
