Ono što bi trebalo da označava ovaj dan je ravnopravnost i uživanje u siv pravima koje jedno ljudsko biće zaslužuje. To je ono što bi 8. mart trebalo da predstavlja.
Nekako imam utisak da su svim praznici pa i 8. mart upali u vrtlog potrošačkog društva i kupovine poklona, što ne mora biti loše ali da li je poenta u tome?
Hteo sam da se uputim o problemima sa kojima se žene susreću u Srbiji pa sam napravio jedno istraživanje o toj temi. Naravno internet mi je dosta pomogao u tome i evo šta sam saznao. Kao početnu tačku iskoristio sam sajt Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Najviše zaposlenih žena je starosti od 45 do 54 godine i toj kategoriji nalazi se 29,4 odsto ukupno zaposlenih žena.
Sve više žena radi u najslabije plaćenim privrednim granama i uslužnim delatnostima, uz rast jaza između plaćenog rada muškaraca i žena. Nedovoljna plaćenost žena je više izražena u prosveti, zdravstvu i socijalnom osiguranju, gde je nežniji pol zaposlen u velikom broju. Razlike u plati su se poslednjih godina proširile na sve kategorije zaposlenosti. Istraživanje Beogradskog centra za ljudska prava pokazuje da 90% žena misli da muškarci lakše dobijaju posao, a 63% veruje da muškarci zarađuju više nego žene.
U izveštaju ,,Ljudska prava u Srbiji 2014„. Beogradskog centra za ljudska prava stoji da je diskriminacija žena prisutna i u vlasti. Nejednakost žena u parlamentu postoji i pored propisanih kvota. Žene se na izbornim listama nalaze u većem broju tek posle stotog mesta, čime se smanjuje njihova šansa da uđu u parlament. Istraživanje o učešću žena u odlučivanju na lokalnom nivou pokazalo je da su u 4 od 81 lokalne samouprave na čelu žene (4,9%). Upadljiva je tendencija da se žene nalaze na izvršilačkim i operativnim funkcijama, a ne i na upravljačkim. Tako se 72,5% žena nalazi na pozicijama šefova/ca kabineta predsednika opština. U aktuelnoj Vladi od 19 članova Vlade, četiri su žene, od kojih su dve istovremeno i potpredsednice Vlade. Žena je i na mestu šefa pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom. Od 250 parlamentaraca, žena je 85 (34%) dok je među 335 članova u 20 skupštinskih odbora, 35% žena.
Osim neravnopravnosti u politici jedan od ozbiljnijih problema sa kojim se susreću žene u Srbiji je mobing. Pozvao sam Negoslavu Stanojević književnicu, blogerku, da sa nama podeli svoje iskustvo o mobingu i kako se izboriti sa moberima.
Mobing sam doživela i preživela njegovu najprljaviju, najdrastičniju i najbolesniju formu (da, moberi su po pravilu ljudi za koje se nikako ne može reći da su zdravi) u vreme kada se zlostavljanje, uznemiravanje na poslu i iživljavanje nad zaposlenima još nije nazivalo mobingom. Kasnije, kada sam se već izvukla iz kandži bolesnice koja je sve svoje nesreće i frustracije lečila zlostavljanjem velikog dela kolektiva i kada smo svi odahnuli u, njenim odlaskom iz kolektiva pročišćenoj sredini, kao novinar sam pisala u nekoliko navrata na ovu temu. Cilj mi je bio da potencijalnim i stvarnim žrtvama mobinga predočim kako je došlo do toga da postanu žrtve, da im ukažem na to da ni na koji način oni nisu skrivili situaciju u kojoj su se našli i da im ukažem na puteve, ako ne borbe, ono pripreme za eventualnu borbu protiv mobera. O tome sam pisala ovde i ovde
Pretpostavljam da već svi znaju o čemu je reč i osvrnula bih se samo na moj doživljaj situacije kada se nađete pred zidom i kada ne možete ni korak dalje i kada vas sputavaju, najčešće gori od vas, a pritom znate da niste uradili ništa loše, da ste i dalje pouzdan, vredan, kvalitetan i odgovoran radnik. Bila sam razočarana, besna, ljuta, povređena, zbunjena… ali nikada nisam bila očajna, pokolebana, spremna na predaju, zastrašena. I zato za sve vas kojima se dešava ili se može desiti isto, imam samo ovaj savet- Ne dajte da vas slomi ničija pakost i zloba, oduprite se svim silama i ostanite, postanite najjači dok ti jadnici misle da su vas zgazili i porazili. Čuvajte svoje zdravlje, jer ma koliko trajali, oni su prolazna STVAR i u firmi i u vašim životima, i svejedno što će njih kad-tad stići to zlo koje su sami sejali, nemojte ih mrzeti niti im želite zlo. Zlo su oni sami, duša prepunih zala koje činjenjem takvih gadosti zauvek ostaje u njima, ne u vama.
Pored mobinga žene u Srbiji se bore i sa nasiljem. Prema dokumentu Uprave za rodnu ravnopravnost RS „Mapiranje porodičnog nasilja prema ženama u centralnoj Srbiji“(Marija Babović, Katarina Ginić, Olivera Vuković) iz 2010. godine, taj procenat iznosi 54,2 odsto, što znači da je svaka druga žena iskusila nasilje u porodici. Čak 37,5 odsto žena prijavilo je da je porodičnom nasilju bila izložena u proteklih godinu dana.
Deset odsto žena prijavljulje fizičko nasilje u proteklih godinu dana, a skoro 22 odsto je telesnom nasilju bilo izloženo nekad u životu. Kada je o psihičkom nasilju reč, brojke još više zabrinjavaju: čak 32 odsto žena u Srbiji bilo je izloženo takvom nasilju u proteklih godinu dana, a tokom života ga iskusi skoro polovina njih – 48,7 odsto.
Zamolio sam Irinu Ivić voditeljku RTS-ovog jutarnjeg programa da sa nama podeli svoj stav o nasilju nad ženama i šta njoj predstavlja 8. mart?
Danas je taj dan. Dan kada se setimo svih hrabrih žena koje su nam izborile pravo glasa i nošenja farmerki. Kada pogledamo oko sebe pa se, nasmejane, uhvatimo za glavu kada pravimo spisak kome sve treba kupiti ljubičice. Kada shvatimo da smo dovoljno porasle pa ih i mi dobijamo od nekih novih devojčica. To je momenat kada se zapitam kakav im svet ostavljamo. Čemu ih danas učimo, a šta i dalje ostavljamo njihovom sopstvenom iskustvu?
Nisam feministkinja, možda samo zato što nisam navikla da “pripadam” nečemu određenom, ali zahvalna sam svim mudrim glavama zbog kojih danas i pišem ovaj tekst. Zbog kojih se žensko mišljenje uvažava. I zbog kojih su, izgleda, i mene svrstali u red onih koje valja čuti. Zapravo, zbog toga što sam javno progovorila o nečemu sa čim žive mnoge žene.
Problem nasilja nad ženama samo je jedan deo svakodnevnih borbi koje se vode na bojnom polju preživljavanja i ideje ravnopravnosti. Kada sam objavila priču o mom iskustvu, reakcije su bile neverovatne. U svakom smislu. Od toga da su mi se prvo javljali muškarci, da ohrabre i podrže. I ne, ne u onom smislu u kojem bi sad zluradi prokomentarisali da su mi se, a kako drugačije, javili oni koji su samo čekali neku priliku da priđu zgodnoj ženi. Do toga da su mi pisale žene sa sličnim pričama i one bez ikakvog iskustva ali pune razumevanja i saosećanja. Tu sam doživela najveće iznenađenje.
Svima sam odgovorila na poruke, sa svakim popričala, beskrajno zahvalna što se moj glas čuo. Što je kasnije vreme pokazalo da nije bio uzaludan. Što su neke žene smogle snage da svoje živote okrenu u nekom boljem pravcu. U svemu tome zabrinulo me nešto što se “nije uklapalo”. Kada sa nekim delite slične stavove, podrazumevate da bi mu i reakcije na probleme bile iste. Da bi na isti način hteo ili pokušao da reši. Zabluda. Neki od ljudi sa kojima sam razgovarala, uz apsolutnu podršku borbi protiv nasilja, imali su stav da oni ne bi uradili baš ništa ako bi isto videli u svojoj okolini. “Ima ko da pomogne, ona uvek može da ode, to nije moja stvar” – odgovori na pitanje zašto ne bi uradili ništa.
Nema jednostavnijeg odgovora na pitanje koje godinama ponavljamo – zašto se u našem društvu ništa ne menja? Ne menja se jer čekamo da neko drugi pomogne, da pruži ruku, da pozove policiju. Jer spuštamo roletne kad komšija viče na ženu. Jer na slavi zeta nudimo još jednom rakijom, a znamo da nam je dete zbog njega obolelo od štitne žlezde.
Dok je nas takvih, i dalje ćemo se samo iščuđavati šta nam to sve piše u crnim hronikama. A ja neću da naše devojčice čitaju takve novine. Neću da sutra budu deo crne statistike.
Ove godine je organizovan i dobar program povodom 8. marta i to u više gradova u Srbiji ali mi se čini da je to ipak nedovoljno. Više o programu možete videti na sledećem linku: http://www.rwfund.org/8-mart-mapa-dogadaja/
Cilj ovog teksta je bio da sa vama podelim ono što sam uspeo da saznam o problemima nasilja i neravnopravnosti sa kojim se žene susreću u Srbiji. Primetio sam da iako se dosta govori o mobingu nad ženama, kod nas ne postoji neka analiza, statistika u kojoj bi se moglo videti pravo stanje. Ako sam pogrešio, ispravite me ali stvarno nisam mogao da nađem neku publikaciju konkretno o mobingu.
U svakom slučaju svim ženama želim srećan 8. mart, Međunarodni dan žena. Da vam svaki dan u godini bude vaš uz puno poštovanja i ljubavi.
