Biti slobodan je osnovno ljudsko pravo a slobodan softver je samo još jedan korak prema tome. Kod nas pojam slobodnog softvera nije poznat dovoljno. Za to postoji svakako više faktora ali situacija se polako menja na bolje. Najbolji primer za to je takmičenje organizovano od strane UPIS-a (Udruženje Profesora Infromatike Srbije) ,,Nastavni sadržaj i slobodan softver“, čiji je autor Goran Jovišić, profesor informatike u Karlovačkoj gimnaziji. Sa profesorom Jovišićem razgovarao sam o ovom takmičenju i slobodnom kodu, Linuksu u Srbiji.
Za početak na našeg razgovora bih Vas pitao kako ste se vi upoznali sa slobodnim kodom i od kada je krenulo Vaše interesovanje, aktivno propagiranje slobodnog softvera?
U školi u kojoj radim, Karlovačka gimnazija iz Sremskih Karlovaca, u okviru jednog projekta od 2003. godine organizovana je obuka za rad u Suse Linux op. sistemu. Obuku je vršio Linux Centar iz Beograda i prvobitno bila planirana samo za profesore informatike. (Tom prilikom smo bili upoznati sa idejom slobodnog softvera i GNU/GPL licencom.
Da li imate omiljeni operativni sistem i koje programe bazirane na slobodnom kodu koristite na svom kompjuteru?
Ne uspevam da ispratim najnovija dešavanja na ovom polju. Pohađao sam kratke obuke za razne operativne sisteme. Pošto najviše radim, u školi, Ubuntu mogu reći da mi je on i omiljen. Kod kuće koristim Libre Office, Insckape, Gimp, Audacity, Euler, Jedit, Notepad++…Uglavnom one programe koji su mi neophodni u svakodnevnom korišćenju računara i u nastavnom procesu. Povremeno sa kolegama i u saradnji sa Linux centrom dobijem dodatna saznanja o slobodnom softveru.
Da li se dovoljno govori o slobodnom kodu u našim školama i kako ga učenici prihvataju?
Nažalost, ne. Ovaj proces je prepušten individualnoj volji, interesovanjima i znanjima nastavnika. Nama u prosveti niko ne brani upotrebu programa baziranih na otvorenom kodu, ali isto tako niko nas ne motiviše i ne obučava da ih koristimo. Učenici su generacija “digitalnih urođenika“ za razliku od nas koji smo generacija “digitalnih pridošlica“. Njihov uzrast, radoznalost, širina, i velika znanja koja često nadmašuju znanja nastavnika motivišu učenike da istražuju, kreiraju i koriste raznovrsne softverske alate. Ovaj broj učenika je znatno veći u tehničkim školama i specijalizovanim matematičkim gimnazijama.
Da li postoji dovoljno volje kod Vaših kolega da na svojim časovima govore o slobodnom softveru?
Najveći broj nastavnika nije upoznat sa “postojanjem“ slobodnog softvera, niti sa njegovim prednostima istog što je posledica neznanja i neinformisanosti. Većina pojam slobodan softver poistovećuje sa pojmom “besplatan softver“. Mali broj nastavnika koji je prisustvovao seminarima, tribinama, i promocijama slobodnog softvera uglavnom i usvaja ovaj softver i koristi za potrebe nastave. U zavisnosti od predmeta ili grupe predmeta koju predaju nastavnici koriste samo onaj softver koji “zadovoljava“ potrebe nastave.
U poslednjih par godina distributeri hardvera su nam učinili veluku uslugu instaliranjem operativnog sistema otvorenog koda u računare koje prodaju. Sada su korisnici (nastavnici) u prilici da se upoznaju i da sebe nateraju da nauče npr. Ubuntu (ili neki drugi operativni sistem) zato što nemaju druge mogućnosti. Nažalost, oni su i dalje samo priučeni za korišćenje istih.
Kada je osnovano Udruženje profesora informatike Srbije, koji su mu ciljevi i zadaci?
Udruženje profesora informatike Srbije je strukovna, neprofitna organizacija osnovana 2007. godine u Kruševcu, a od 2010. godine sedište mu je u Novom Sadu.
Ciljevi Udruženja su da: doprinosi napretku računarskih nauka, njihovih primena u nastavi i popularizaciji ovih nauka, podstiče na naučni i stručni rad svoje članove, realizuje naučna i stručna istraživanja u oblasti informatike i računarstva i njihovih primena, se bavi pitanjima nastave računarstva i informatike u osnovnim i u srednjim školama i doprinosi unapređenju te nastave, bavi se otkrivanjem, negovanjem i razvijanjem obdarenih mladih informatičara i programera;
Radi ostvarivanja svojih ciljeva Udruženje će naročito da: organizuje razne vidove vannastavnih aktivnosti za mlade informatičare i programere (takmičenja, cikluse predavanja i sl), angažuje prvenstveno svoje članove, ali i stručne spoljne saradnike na organizovanju i realizaciji programa i projekata radi ispunjavanja ciljeva Udruženja, organizuje samostalno ili u zajednici sa drugim organizacijama, domaće i međunarodne konferencije, javne tribine, okrugle stolove, seminare, savetovanje, predavanja i druge oblike stručnog i javnog rada, sarađuje sa naučnim i obrazovnim institucijama za informatiku i računarstvo, odgovarajućim prosvetno-pedagoškim institucijama i drugim radnim i društvenim organizacijama, sarađuje sa srodnim društvima na teritoriji Srbije i sa srodnim društvima u drugim zemljama, prikuplja literaturu i softver iz informatike i računarstva za svoje članove.
Zašto je kod nas po Vašem mišljenju znanje o slobodnom kodu veoma slabo i da li vi, misleći kao ,,UPIS“ imate projekte koje biste predložili nadležnim organima naše države u cilju edukacije populacije?
Naše istraživanje koje je realizovano:
Slobodan softver može uspešno da se primeni u sledećim segmentima fukcionisanja škole:
a) informacijska infrastruktura (kompjuterska mreža, serveri za elektronsku poštu, razmenu datoteka, web serveri i infrastruktura, baze podataka);
b) administracija nastavnih aktivnosti i pedagoškog rada (web aplikacije za obrazovanje, kreiranje obrazovnog sadržaja, upisivanje ocena i administraciju nastave i pedagoških aktivnosti, kreiranje rasporeda, komunikacija sa društvenom zajednicom i sl.);
v) upravljačke funkcije škole (aplikacije za upravljanje projektima, upravljanje dokumentima, baze podataka, arhiviranje dokumenata, enkripcija, aplikacije za upravljanje finansijama);
g) neposredan obrazovni rad (aplikacije za obradu slike, teksta, slike, audio signala, video signala, aplikacije iz oblasti hemije, biologije, bioinformatike, programiranja, matematike, fizike, projektovanje, elektronika, upravljanje finansijama, web alati, kreiranje i upravljanje informacijskim sistemima i sl.).
Primena u ovim oblastima funkcionisanja obrazovnog procesa govori o mogućnosti primene slobodnog softvera u svim društvenim aktivnostima pa se struktura ove primene u obrazovnom procesu može analogno primenjivati u celom društvu jer potreba za informacijama i kreiranje i distribucija informacija moraju imati slobodnu infrastrukturu i razvijenu naviku i veštine ukreiranju i distribucij informacija kao i kreiranju i upotrebi alata koji tome služe.
Udruženje je održalo Konferenciju sa međunarodnim učešćem “Primena slobodnog softvera u nastavi“ u decembru 2012. pod pokroviteljstvom Uprave za Digitalnu agendu sa učešćem od oko 100 predavača.
Prošle godine održano je 16 akreditovanih jednomesečnih seminara u kojem je učestvovalo 480 nastavnika iz cele Srbije. U prošloj godini je u oko 100 škola uz našu saradnju a podstaknuti seminarima – obukom uvelo slobodan softver u svoje škole. Uštede su ogromne samo u korišćenju LO (Libre Office) paketa kojim je zamenjen komercijalni paket škole su uštedele 5.900000 dinara, efekti korišćenja drugih programa i operativnih sistema su još veći. Kreiranjem baze primera, vežbi, zadataka, pripremne nastave, i sl. za potrebe nastave motivisaćemo i druge škole da koriste slobodan softver.
Od ove školske godine Udruženje akreditovalo stručne tribine “Primena slobodnog softvera u inkluzivnom obrazovanju“ za nastavnike i stručne saradnike u školama.
Da li postoji podrška od strane države i koji je zvaničan stav države prema slobodnom kodu kao alternativi, dobrom načinu ka uštedi i bezbednosti?
Koliko mi je poznato bilo je pomaka pre par godina u ovoj oblasti, naročito u Ministarstvu telekomunikacaij tj. Upravi za digitalnu agendu dok je bila u sastavu ovog ministarstva. Slobodan softver nije deo strategije razvoja ni jednog državnog organa. Država pomaže, ali nedovoljno i nesistematično.
Jedan od razloga zbog koga sam Vas kontaktirao je svakako takmičenje ,,Nastavni sadržaj i slobodan softver“ čiji ste vi autor. Ideja mi se tako dopala, oduševio sam se kada sam video da kod nas postoji ovakav vid promocije slobodnog koda. Kažite mi nešto o samom takmičenju, ideji, organizaciji, o učesnicima, pravilima.
Uvođenje slobodnog softvera u školama u Srbiji je dovelo do značajnih ušteda koje imaju višestruko dejstvo u situaciji ekonomske krize. Pored finansijske uštede nastavnici i učenici su omogućili tehnološki i pedagoški integritet slobodnom upotrebom softvera bez restriktivnih licenci koje kaznenim odredbama prete pedagoškom integritetu i slobodnom savladavanju nastavnog gradiva.
Iako je uvođenje slobodnog softvera spor proces prepun raznih subjektivnih prepreka i nepoznanica, može se reći da je zahvaljujući razvoju zajednice koja podržava slobodan softver i besebičnim naporom nastavnika isprobao slobodan softver uvećoj ili manjoj meri. U Srbiji sve veći broj škola koristi slobodan softver u nastavi iako nema dovoljno odgovarajuće tehničke literature na srpskom jeziku. Može se reći da su škole u fazi ohrabrivanja nastavnog osoblja da sami kreiraju deo nastavnog sadržaja kako bi učenicima olakšali učenje. Naša svakodnevna iskustva govore da je potrebno stimulisati nastavnike, učenike, roditelje drugo stručno osoblje u obrazovnim institucijama da kreiraju nastavni sadržaj kako bi se omogućilo lakše savladavanje nastavnog gradiva i kako bi realizacija inkluzije bila uspešnija uz poštovanje individuacije i diferencijacije u nastavi.
Udruženje profesora informatike sa finansijskom podrškom Ministarstva spoljne i untrašnje trgovine i telekomunikacija Republike Srbije realizuju projekat pod nazivom “Kreiranje nastavnih sadržaja korišćenjem slobodnog softvera“.
Projekat se po predlogu projekta podnesenom Ministarstvu spoljne i untrašnje trgovine i telekomunikacija Republike Srbije realizuje u formi takmičenja za učenike i nastavnike osnovnih i srednjih škola u Srbiji, sa namerom da ovim programom povećamo broj škola koje će koristiti slobodan softver.
Učenici srednjih i osnovnih škola koji su u timovima sa svojim nastavnikom mentorom kreiraju nastavne sadržaje u nekom od programa slobodnog softvera, koji inače koriste u nastavi (npr. Gimp, Inscape, Libre Office, Geogebra, Audacity i sl.). Ovi programi će predstavljati bazu zadataka i vežbi iz svih predmeta koji se izučavaju u školi. Timovi iz škola nakon raspisanog konkursa i kriterijuma za izradu zadataka kreiraju voje zadatke – sadržaje. Zadaci se šalju organizatoru a stručna komisija će pregledati zadatke. Ceo proces se odvija onlajn. Na kraju takmičenja svi zadaci će biti postavljeni na sajt udruženja kao baza koju mogu da koriste svi zainteresovani. Najbolji timovi će biti nagrađeni. Timovi učenika će zajedno sa mentorom predstaviti zadatke u svojoj školi nastavnicim i drugim učenicima kroz prezentacije, predavanja, tribine i dokumentovati ove aktivnosti na sajtu. Ovim će se izvršiti vršnjačka edukacija.
Kandidati koji zbog invaliditeta ili drugih otežavajućih okolnosti imaju potrebu za tehničkom asistencijom u procesu prijave rada mogu se obratiti Udruženju profesora informatike Srbije za pomoć. Pomoć ne može biti finansijske prirode i ne može se odnositi na sadržaj rada, već na proceduru prijavljivanja rada uz upotrebu asistivnih tehnologija i davanja uputstava u procesu prijave rada
Nagrađeni učenici i profesori
.
Da li je bilo zainteresovanih kompanija koje bi stale iza ovako dobrog projekta?
Nažalost, kompanije sa sedištem u Srbiji nisu pokazale interesovanje. Jedina prava podrška i poklon nagrađenim učenicima i nastavnicima je stigla od Kanonikal-a.
Da li postoji saradnja sa Linuks zajednicama u Srbiji kao što je recimo Ubuntu Srbija?
Jedan od glavnih partnera je bio Linux centar iz Beograda, sa kojim imamo saradnju desetak godina. Linux centar je radio na izradi sajta, evaluaciji radova i tehničkim aspektima realizacije. Druga organizacija, ne po značaju već po obimu poslova je Ubuntu zajednica Srbije s akojom imamo odličnu saradnju. U novije vreme razvili smo saradnju sa Lovćenac Linux group.
Kakvi su planovi za budućnost? Da li će i dalje biti ovakvih takmičenja?
Takmičenja su po prirodi stvari rezultat izvesne aktivnosti i važna su za popularizaciju nauke, struke, za samoevaluaciju i evaluaciju kako nastavnika tako i učenika.. Mi smatramo da je potrebno planirati razvoj i unapređenje postojećih aktivnosti u obrazovaju o upotrebi slobodnog softvera u nastavi i stimulisati saradnju u obliku takmičenja koja imaju funkciju pregleda i kvalitativne evaluacije upotrebe slobodnog softvera u nastavi.
Slobodan softver u školama?
U Srbiji je 2011. godinu slobodan softver koristilo svega pet posto škola i devet posto nastavnika. Možemo reći da sada veći broj škola koristi slobodan softver u nastavi iako nema literature na srpskom jeziku, nisu javno dostupni zadaci i vežbe primenljivi u nastavi na našem jeziku. Po podacima od prošle godine 19% škola u Srbiji slobodan softver iako je on licenciran i besplatan. Ovim programom želimo da podignemo procenat škola koje će koristiti slobodan softver.
Gospodine Jovišiću, hvala na vremenu.
Zaključak
Zahvaljujući ljudima kao što gospodin Goran Jovišić, menja se slika o slobodnom softveru i njegovom značaju. Bilo mi je veoma drago kada sam video da je Slađana Trajković profesorka u Tehničkoj školi ,,15 maj“ u Prokuplju sa učeniciama Milicom Cekić i Radicom Momčilović, osvojila ,,nagradu za korišćenje slobodnog softvera u nastavi matematike – dostignuta interaktivnost u nastavi“.
Jedan od sledećih tekstova na blogu biće intervju sa profesorkom Trajković, o projektu, Linuksu ali i generalno slobodnom kodu kod nas.
