Kada se samo setim svog prvog kompa, zaradio sam ga radeći kao pomoćni radnik na gradilištima širom Crne Gore.
Bilo je to leto kada sam završio srednju školu i odlučio da zaradim svoj prvi komp. Bilo je naporno ali vredelo je. Taj dan, kada sam u prodavnicu ušao punog srca ali i novčanika nikada neću zaboraviti. Odabrao sam najbolji kompjuter za novce koje sam imao tada.
Povezivanje, uključivanje i jedan novi svet se otvorio preda mnom.
Bio sam presrećan.
Svakako ja sam imao priliku i šansu da sam dođem do svog prvog kompa. Ali šta je sa onima koji jednostavno nisu u mogućnosti da i pored mukotrpnog rada dođu do tako željenog kompjutera?
E o tome je razmišljao Željko Popivoda osnivač i koordinator akcije ,,Računar na dar“
Željko je ovom akcijom pokazao da je veliki čovek i izuzetno ljudsko biće i pravi je primer Ubuntu filozofije o kojoj je bilo reči na ovom blogu.
U kratkom razgovoru Željko mi je rekao da su za sada tri računara udomljena dok još četiri čekaju dopunu i testiranje.
Svakako planiram da uskoro odradim intervju sa Željkom, da malo detaljnije popričam sa njim oko toga kako se razvija akcija, o odzivu građana ali i o samim momentima uručivanja kompjutera.
A vas dragi moji čitaoci pozivam da ukoliko imate stare neke kompjutere koje više ne koristite ili periferije da se priključite akciji. Vi ćete osloboditi vaš životni prostor a pritom ćete doneti nekom osmeh na lice i neizmernu zahvalnost.
Opširnije o akciji na http://zeljko.popivoda.com/racunar-na-dar/
