Dragi čitaoci u goste nam je došao Dejan Stojiljković, Nišlija, pisac bestselera: ,,Konstantinovo raskršće“, ,,Duge noći i crne zastave“ i naravno ,,Znamenje Anđela„. Gospodina Stojiljkovića sam upoznao na promociji romana ,,Znamenje Anđela“ o kome sam pisao, ostavio je na mene vrlo pozitivan utisak. Ja sam pre par dana pozvao gospodina Stojiljkovića da jednim svojim tekstom obogati moj blog, na šta je on pozitivno odgovorio. Tekst je o temi na kojoj sam više puta i sam razmišljao. Inače gospodin Stojiljković je ujedno i prvi gost na blogu te je zadovoljstvo još veće.
HEROJI
U jedno sada već davno vreme, u jednoj zemlji koje više nema, stasavale su generacije koje nisu znale za fejsbuk, blogove ili kablovsku televiziju. Imali smo samo dva kanala državne televizije, radio i dosta knjiga i stripova. U duhu tzv. „koka-kola“ socijalizma naši heroji su podjednako bili neustrašivi partizanski gerilci i sirovi kauboji iz kapitalističkog Holivuda. Imali smo i ostale junake koje smo voleli. Od Mirka i Slavka, preko Ripa Kirbija do Dilana Doga. Današnji klinci imaju neke druge heroje i neke drugačije uzore. I ne mogu da primetim da se ovi junaci 21. veka dosta razlikuju od onih koje smo mi obožavali u SFRJ. Štaviše, naši heroji nisu samo staromodni – oni su i politički i moralno nepodobni. Da se izrazim malo trivijalno – oni daju loš primer. Onomad odgledah posle dužeg vremena par epizoda „Otpisanih“. Prle, Tihi i ekipa ne samo da su surovi ubice već u skoro svakog kadru među prstima imaju cigaretu, a neretko i koju čašicu žestokog. Uopšte uzev, upotreba cigarete u jugoslovenskoj kinematografiji je tema za magistarski rad, da ne govorim o upotrebi alkohola. I kako posle, kada malo stasa, klinac naložen na avanture prekaljenih ilegalaca ne poželi da zapali cigaretu, čisto da bi bar tako malo zaličio na svoje heroje? Eno, Tihi švajsuje cigaru za cigarom, ako on može – mogu i ja. To me podseti da je negde u devedesetim urađena jedna intervencija na liku legendarnog Taličnog Toma. Naime, umesto cigarete koje je uvek imao između usana, nacrtana je slamka. Neće valjda Talični da nam kvari decu? Dilan Dog, moj omiljeni strip junak je takođe nepodoban. Lečeni alkos i veoma promiskuitetan čovek, u svakoj epizodi zavede neku cicu. Ipak, najveći atak na društveni moral i poredak učinio je Paja Patak. Naime, stripovi i crtaći sa njim u glavnoj ulozi zabranjeni su u jednoj skandinavskoj zemlji pod vrlo jednostavnim obrazloženem – Paja ne nosi gaće. Bacim pogled na naslovnicu „Politikinog zabavnika“, kad ono stvarno. Patak ima mornarsku kapicu i majicu, ništa više. Baš skaredno. A šta ćemo tek sa Tomom i Džerijem? Osim nasilja, savremeni cenzori su ovom crtaću zamerili i rasizam. Isti slučaj i sa Duškom Dugouškom. Predstava afro-amerikanaca u ovim crtaćima je, kažu, degradirajuća i uvredljiva. I tako, pitam se kako je moja generacija prebrodila uticaj tako moralno problematičnih heroja? Svi ti strastveni pušaci, ljubitelji dobre kapljice, hladnokrvni ubice, lopovi i preljubnici, pa još i bez gaća… Sve su to bili loši uzori ili da se izrazim moderno – rol modeli. A šta imamo danas? Bred Pit nosi steznik i usvaja afričku decu. Džems Bond ne pije martini, mora da bude u kondiciji. Čak i vamrpiti iz „Sumraka“ imaju nežnu dušu. Savremene filmske i rok zvezde vam preporučuje da pijete mleko i jedete alge, i da obavezno brinete o planeti. Lajkujte moju sliku i to će nahraniti decu u Somaliji, poručuje neki savremeni heroj… Naši heroji su bili grubi i nisu vodili računa o zdravlju, ljudskim pravima i ekologiji. Bili su naivni ali su bili neposredni i iskreni. I borili su se za bolji svet, svako na svoj način. Današnji klinci imaju neke druge heroje. i to je u redu. Kad se osvrnem iza sebe, na jedno vreme koje sada deluje kao šarena utopija, čini mi se da i nismo tako loše ispali, s obzirom na to kakvi su nam bili heroji iz detinjstva i mladosti.
