Četvrtak, vikend je blizu. Dok pokušavam da se rashladim na preko 30 stepeni u hladu gledam slike Vlasine koje sam napravio u martu. Na slikama se vidi sneg koji je još uvek suvereno vladao na planinama koje okružuju biser naše zemlje.
Pomislio sam, kako bi bilo dobro da vikend gore provedem. Spas od vrućina i vrelog gradskog vazduha uvek možete naći na planini.
Bez mnogo dvoumljenja istog momenta sam krenuo da se pakujem. U petak kasno popodne sam već bio na Vlasinskoj visoravni. Put je protekao bez problema. Nije bilo velike gužve. Iskreno, jedva čekam da završe autoput, deonicu kroz Grdelicu. Prvo zbog brzine dolaska do Vlasine ali i prirode koja okružuje tu trasu. Posebno kod stena nekadašnjeg kamenoloma.
Na Vlasinskom jezeru sam proveo tri dana. To je bilo sasvim dovoljno kako bi se okrepio duh ali i telo. Vožnja čamcem, pecanje i šetnja prelepim proplancima je upravo ono što mi je trebalo. Naravno veći deo vremena sam proveo u fotografisanju prelepe prirode koju Vlasinu čini prepoznatljivom.
Prilikom svake posete Vlasina mi uvek nešto novo otkrije. Tako je bilo i ovog puta. Trebalo bi da je uskoro ponovo posetim a do tada sam za vas pripremio nekoliko fotografija čisto da pokušam da vam dočaram kako je Vlasina lepa i dva vas pozovem da je posetite.
