Avgust polako prolazi. Za mene je to uvek značilo da je letu došao kraj. Sedim u bašti kafića, ispijam kaficu i razmišljam kuda bih mogao da odem i iskoristim preostale lepe dane. Gledajući na ,,pametnom“ telefonu šta mi je od notifikacija stiglo, pojavile su se i neke objave u grupama koje okupljaju Vlasince i one koji se tako osećaju. Poslednji put sam bio na Vlasini baš pre početak avgusta i bilo je baš super. Dosta fotografija sam tada napravio. Kada god odem gore ne umem da se zaustavim, fotoaparat bukvalno radi od jutra do mraka.
Tako je bilo i ovog puta. Samo što sam sebi zadao neke nove izazove. Deo Vlasine od Stojkovićeve mahale, Bukove glave pa do Promaje dosta dobro poznajem. Ostale su još neke mahale da posetim ali sam u suštini taj deo Vlasine dobro upoznao.
Vreme je bilo za nešto novo. Oduvek sam hteo da pređem pešaka deo puta od Promaje pa sve do brane. Nažalost zbog nedostatka vremena našu avanturu smo morali da skratimo do Zamfirovog konaka. Kako sam malo skretao sa rute prešao sam nekih 12, skoro 13 km. Vreme je bilo lepo. Ni suviše vurće a ni hladno. Povremeno bi se sa planina koje okružuju Vlasinu spuštao vetar koji hladio celu visoravan. Za sledeću godinu sam isplanirao obilazak Čemernika i čekanje zore na njegovom vrhu (1.622 m). Pripreme polako kreću u prvim danima septembra i ako sve bude kako treba sledeće godine, negde sa početkom leta bi trebalo da napravim prve slike sa njegovog vrha. Biće to prava avantura ako sve bude po planu.
Slike sam ovog puta poređao ne po danima već u tri segmenta. Dakle imate jutro, podne i suton.
