Supermesec se pojavio iznad Prokuplja i ja nisam prestao fotkati. Zapravo, fotografisao sam do poslednje crte na bateriji.
Kada sam kupio svog mezimca, Canon Powershot Sx530hs, Mesec je bio prvi na listi onog što sam tih dana slikao. Oduvek mi je bila interesantna ideja da istražujem njegove kratere. To sa 50 puta jakim zumom je bilo sasvim izvodljivo.
Supermesec
Te noći je temperatura bila -1 stepen ali delovalo je kao da je mnogo hladnije. Na krovu Prokuplja vladao je mrak i mir. Ništa se nije čulo osim udaljenog zavijanja pasa koji je odjekivao okolinom. Hisar je bio pust i tih. Ko zna koliko puta sam bio gore ali do sada nisam primetio koliko je zapravo lep i magičan noću. Posebno zbog tvrđave koja je kada bi mogla da govori, ko zna kakve bi nam tajne otkrila. Možda sam i zbog toga odabra Hisar za posmatranje ove neobične prirodne pojave. Prvi red u bioskopu.
Napravio sam nekoliko fotografija. Bilo je zapravo veoma zanimljivo fotkati. Poslednji zraci Sunca su se probijali negde iza horizonta mešajući se Mesečevom svetlošću. Tako su stvarali prelepu paletu boja. Nijanse tamno plave su vladale nebom sa premisama narandžaste i crvene koju je grad svojim svetlima davao. Nisam se dugo zadržao. Mesec je polako klizio nebom otkrivajući oblake koji su izvodili neki sebi svojstven ples.
Postajalo je sve hladnije i hladnije. Ubrzo sam otišao do kafića, seo u jedan svoj omiljeni kutak, ispijao kaficu i posmatrao grad koji se kupao u Mesečevoj svetlosti.
Pogled na Prokuplje sa Hisara
Tvrđava na Hisaru u daljini Prokuplje i Supermesec
Svetla koja se vide na vrhu brda su zapravo repetitori od kojih se jedan nalazi na planini Jastrebac.
Pogled ka planini Kopaonik.
Odmaralište doktora Alekse Savića
Pogled na grad i reku Toplicu
Prelepa je naša reka Toplica, zato je moram čuvati i voleti.
