Ovaj vikend mi je bio definitivno jedan od boljih u u godini koja je tek počela. Imao sam pravu ekskurziju. Obišao sam Beograd, Kragujevac i na kraju završio na Vlasini.
U ovom postu potrudiću se da vam opišem kako sam ja to doživeo Beograd i gde sam sve bio. Naravno, ima i dosta slika.
Put ka Beogradu je bio lagan i opušten. Kako smo se približavali belom gradu on je tako počeo da pokazuje svoju lepotu i prkos koji ga je održavao vekovima. Nisam mogao da izdržim pa sam odmah uzeo fotoaparat i počeo da slikam.
Bio je to lep dan, bez ijednog oblaka. Samo je plavo nebo sa suncem dominiralo tada gradom. Za obilazak i rodbine i prestonice imao sam samo dva dana. Bežanijska kosa mi je bila početna tačka odakle sam se uputio sa upoznavanjem centralnog dela Beograda. Naravno u tom poduhvatu nisam bio sam a i u društvu je lepše.
Snalaženje su nam jako olakšale pripreme. Skinuli smo ,,Offline Maps“ i odličnu aplikaciju za gradski prevoz ,,Kad će mi bus„, mogli smo da krenemo. Na Zelenom vencu nas je dočekala velika gužva. Dinamičnost grada u lepom prolećnom gradu je odisala pozitivnom energija. Sa Zelenog venca krenuli smo ka Hramu Svetog Save. Verujem da nam je do tamo trebalo nekih 30 minuta. Ono što sam primetio kada smo kročili na platou, dočekao nas je spokoj, mir. Neverovatan je taj kontrast od brzog i užurbanog grada do oaze mira i spokoja koji se svuda osećao u parku. Ljudi su se smešili, parovi šetali dok su roditelji igrali sa razdraganom decom. Dok sam zauzimao dobar položaj kako bih uslikao Hram, pored mene je prošao dekica koji je na svom starom vokmenu slušao ,,Vivaldi – Četiri godišnja doba“. Iako je nosio slušalice mogao sam vrlo lako da čujem tu poznatu melodiju. Bilo je nestvarno, magično.
Kada smo se malo odmorili, sledeće što smo hteli da posetimo je Kalemegdan. Mrak je već pao a Beograd je dobio sasvim drugačiji izgled. Stigli smo do hotela ,,Moskva“ koji je dominirao svojom lepotom. Arhitektura zgrade mi se veoma dopala, posebno sa detaljima koji su njoj. Generalno Beograd ima veoma zanimljivu i raznovrsnu arhitekturu.
Dalje smo krenuli kroz Knez Mihajlovu pravo na Kalemegdan, što bi rekao jedan naš političar ,,Kale, Kale nači brdo“. Odatle se pruža prelep pogled na ušće Save u Dunav kao i deo Novog Beograda i pejzaž starog Zemuna.
Pogled sa Kalemegdana je nezaboravan. Imao sam sreće da je tada bila izložba slika Beograda iz 1915. godine. Bilo je zanimljivo videti kako je Beograd izgledao u tim turbulentnim vremenima. Na nekom sajtu sam pročitao da je iste te slike gledao i princ Čarls, doduše on je imao svog ličnog kustosa. Kako je bilo po malo hladno, nismo se zadržavali ali svakako planiram da posetim Kalemegdan ponovo.
Tog prvog dana smo se dobro napešačili tako da smo postali i po malo umorni. Trebalo je negde sesti popiti kaficu, sumirati utiske. Vratili smo natrag do Terazija i svratili u ,,Appetite cafe & restaurant“ odlično mesto gde su i cene pristupačne. Recimo topli nes je 160 dinara, u odnosu na druga mesta u Beogradu, nije mnogo. Ono što mi se dopalo u ovom restoranu je usluga, ambijent i naravno kafa. Mesto koje vam preporučujem da posetite.
Appetite cafe & restaurant
Dan je za nama već odavno odmakao, umorni i pod utiscima krenuli smo ka stanici na Zelenom vencu. Kupili smo čuvene BusPlus kartice i tražili sedamdesetpeticu kako bi se vratili nazad.
Sledećeg dana sam izašao ponovo u kasnim popodnevnim časovima. Opet sam otišao do Zelenog venca, lako mi je da se odatle orijentišem.
Pogled na Palatu Albanije
Prvog dana sam obišao većinu lokacija koje sam hteo da vidim ali ostalo je još dosta toga da se obiđe u Beogradu. Kako sam imao nekih dva sata do susreta sa Milanom Tomićem (u blogerskom svetu poznatiji kao Tomcaa) krenuo sam u šetnju. Prošetao sam se Knez Mihajlovom i usput kupio neke suvenire. Proverio sam na sajtu www.danubeogradu.rs šta to ima od dešavanja u Beogradu i video će ispred Narodne skupštine biti organizovano okupljanje povodom akcije ,,Sat za našu planetu“. Stigao sam taman na vreme, sve je već bilo postavljeno, projektor je bio okrenut ka Skupštini grada. Ubrzo su volonteri su krenuli da pale sveće. Bilo je baš lepo.
Vreme je proletelo i trebao sam da se nađem sa Milanom, dogovorili smo se da to bude na početku Knez Mihajlove. Milana online znam još iz 2009. godine kada sam krenuo da blogujem. Eto, sticajem okolnosti posle toliko godina tek smo se sada uživo upoznali. A pravo je zadovoljstvo upoznati kolegu blogera i mogu slobodno reći prijatelja. Zato i volim blogovanje. Uvek mi je donosilo samo dobre i pozitivne stvari.
Prošetali smo se Knez Mihajlovom, obišli Kalemegdan, samo ovog puta drugačijom rutom. Dok smo šetali razgovarali smo o svemu. Zapravo, toliko je tema bilo da je samo nedostaka vremena bio jedini problem. Kasnije smo otišli ponovo do Terazija gde su me burazeri sačekali. Kako nam je šetnje bilo dosta rekao sam Milanu da odemo do neke kafanice, malo da vidimo kakav je boemski život u Beograd. Na njegov predlog otišli smo do ,,Zlatno Burence“ kafana koja se nalazi u blizini Terazija. Kada smo stigli nije bilo stolova ali to je Tomca brzo rešio i ubrzo smo imali jedan sto na odličnom mestu. Kada bih oscenjivao ,,Zlatno Burence“ pa ne bih imao mogao da nađem neku zamerku. Ambijent je lep a te večeri je bila i uživo svirka. Atmosfera je zbog dua harmonike i gitare bila ,,na nivou“, kako je nekada her Žika Pavlović govorio.
Otišli na po jedno pivo
Ali ovaj susret nije mogao da ostane na samo jednom pivu. Zapravo, ovo je bio jedan pravi mali #BlogUp. Ostali smo do ,,fajronta“, što bi se reklo. Ispratili smo gospodu muzičare, vrlo brzo posle njih i sami smo napustili ,,Zlatno Burence“. Vreme je nekako baš brzo proletelo. Bilo je pesme, smeha, bez loših vibracija.
Bilo je to jedno lepo iskustvo. Ostalo je da obiđem još par lokacija u Beogradu kao što je recimo muzej Nikole Tesle. Naravno da se vidim sa Urošem Ubuntu, nikako nismo mogli da uskladimo vreme ali sledeći put kada dolazim to ćemo obavezno ispraviti.
Ostale slike Beograda možete pogledati ispod:
