Premijera predstave ,,Duge noći i crne zastave“ po romanu pisca Dejana Stojiljkovića je izvedena pred niškom publikom u utorak 15. decembra u 20 sati u Narodnom pozorištu Niš.
Ovaj pozorišni komad Niško pozorište radilo je u koprodukciji sa Šabačkim pozorištem, a režiju potpisuje Ivan Vuković. Kao u romanu, koji su za pozorište prilagodili i dramatizovali Ivan Velisavljević i Dejan Stoiljković.
Proleće 1386. godine. Granice Srbije potresaju upadi osmanlijskih pljačkaških hordi. U jednom takvom prepadu, brzi osmanlijski konjanici uspevaju da iz pograničnog manastira ukradu kivot čija je sadržina poznata samo srpskom knezu Lazaru Hrebeljanoviću. Lazar odlučuje da pošalje poteru i za taj zadatak bira dvojicu pripadnika viteškog Reda Zmaja – svog kuma, topličkog vojvodu Milana, i njegovog pobratima, čuvenog mačevaoca Ivana Kosančića. Njima se pridružuje i mladi, svojeglavi vitez Miloš Obilić, koji je zaprosio ruku najmlađe Lazareve kćeri.
Trojka kreće u potragu prateći krvavi trag pljačkaša – od Lazareve prestonice Kruševca do Prilepa gde ih čeka stari prijatelj, kraljević Marko Mrnjavčević. U Prilepu nalaze trgovca starinama za koga se priča da je u dosluhu sa demonima. U isto vreme, silna osmanlijska vojska čeka utaborena kod Serdike, a kada glasovi predaka šapnu na uvo emiru Muratu da je kucnuo čas, on se odlučuje na pokret. Prvo na udaru je pogranično utvrđenje Pirot, čiji je kapetan Lazar Musić, knežev rođak, rešen pre da umre nego da Osmanlijama preda tvrđavu.
Na samoj granici hrišćanstva, na bedemima ispred kojih se vijore crne zastave i ratni bubnjevi odjekuju u dugim noćima, bitka za kapije Evrope može da počne.
Atmosvera u pozorištu je bila pozitivna. Sva mesta su bila popunjena i svi smo sa nestrpljenjem čekali da se crna zavesa podigne. Cela glumačka postava je bila odlična. Miloš Obilić (Strahinja Barović) ali i Stefan Mušić (Ljubiša Barović) su bili likovi zbog kojih se publika najčešće smejala. Postoje razlike u odnosu na knjigu ali naravno nije moguće u potpunosti preneti sve iz knjige. Neke likove sam drugačije zamišljao, recimo Ivana Kosančića i Milana Toplicu ili Kraljevića Marka ali svako doživljava knjigu na svoj način i vizualizuje likove.
Ovo je svakako veoma dobra predstava koju vam preporučujem da pogledate.