Ovih dana je moj objektiv bio stalno u pripravnom stanju. Iako vreme nije baš pogodno za slikanje, inspiracija me nije napuštala. Poslom sam bio krenuo do Gornje Toponice, naravno fotoaparat sam poneo, za svaki slučaj što bi se reklo. Na mestima kojima najmanje očekujem sam pravio najlepše fotografije. Tako je bilo i ovog puta. Kako sam čekao da kolege završe sa poslom, iskoristio sam ostatak slobodnog vremena i malo sam se prošetao. Čisto da upoznam okolinu.
I tako dok sam škljockao fotoaparatom video sam kako mi se iz daljine nešto malo i crno približava. U prvom momentu nisam mogao da odgonetnem šta je bilo u pitanju sve dok se nije stvorilo ispred mene. Bio je to neki mali psić. Ne znam kako da vam ga opišem ali kada ga vidite odmah poželite da ga uzmete i dobro izmazite i češkate.
Bio je to susret na obostrano zadovoljstvo, pokazalo se da je Maza, kako sam ga/je nazvao pravi fotomodel:
