Polako nam prolazi decembar, završava se 2014. godina, tako da je ovo odlična trenutak da sa vama podelim utiske o filmovima, serijama koje sam gledao ove godine. Ovo je definitivno film koji mi se najviše dopao, te sa njim i počinjem serijal tekstova o filmovima u 2014. godini.
Scenario
Doktor Vil Kaster (Džoni Dep) je jedan od najeminentnijih istraživača u domenu veštačke inteligencije. Naročito je poznat po svojim radovima na kreaciji mašine koja bi bila sposobna da kombinuje sva ljudska znanja i dostignuća sa što širim spektrom ljudskih emocija. Ovi kontroverzni eksperimenti su ga učinili poznatim ali ujedno i metom anti tehnološke ekstremističke grupe, koja čine sve što je u njihovoj moći da osujete njegov projekat. Ipak, i protiv svoje volje oni mu omogućuju da stigne do finalne faze projekta: postaje izvor ljudskih emocija za mašinu. Njegova supruga Evelin (Rebeka Hal) i njegov prijatelj Maks Voters (Pol Betani) postaju svesni da više ne mogu kontrolisati Vila koji žudi za sve svećim saznanjima i bezgraničnom željom za moć. Ono što je najstrašnije: ne postoje izgledi da se Vil može zaustaviti u tome…
Iz mog ugla
Dakle, film ,, Transcendence“ nam govori koliko je veštačka inteligencija moćna, odnosno, autor ovog filma nam je iz ugla futuriste dočarao o potencijalima tehnologije, koja je nama nepojmljiva. Ono što mi je posebno bilo interesantno, a izdvaja se iz prakse prikazivanja veštačke inteligencije kao nužno zle, je svakako jedan drugačiji, neutralan pogled. Definitivno je na autora filma ostao uticaj starih majstora naučne fantastike, kao što je recimo pisac Artur Klark koji u svojoj vremenskoj odiseji upravo veštačku inteligenciju postavlja kao ključne likove u spašavanju ljudske rase.
A da ovo nije prvi put da se koristi ideja o spajanju čoveka i tehnologije, najbolje govori delo Artur Klarka ,,Poslednja teorema”, u kome se pojavljuju bića koja sebe zovu ,,Mašinski Pohranjeni”. Oni su razvili tehnologiju koja omogućava da se praktično ono što se zove ,,duša” prenese iz biološkog tela u mašinu.
Svakako da od ovog filma ne bi trebalo da očekujete neke epske scene borbi kao u filmovima ,,Matrix” ili ,,Terminator”, u kojma dolazi do konačnog sukoba tehnologije i ljudi. Ovo je film koji pred nama postavlja moralna pitanja o tome da li bi trebalo da tako moćnu tehnologiju koristimo u menjanju ljudi, odnosno u ,,unapređivanju“ njihovih psihofizičkih kapaciteta. Film se svakako osvrće na opasnosti koje nam nanotehnologija donosi, i daje nam jednu ne baš tako nerealnu sliku o tome kako bi ona u pogrešnim rukama mogla da postane opasno oružje.
U nečijim rukama lek u drugim otrov.
Transcendence (Virtuelna svest ), ovaj film nam pruža pogled iz više uglova. Možemo ga sagledati iz ugla doktora Vila i njegove životne saputnice Evelin, njihovom skladnom srećnom braku, obostranoj neizmernoj ljubavi, tragičnom spletu događaja zbog koga umalo ostaju jedno bez drugo. Sve do kraja filma kada se u drugačijoj formi postojanja, sjedinjuju. Ali to svakako možemo uraditi i izdvajanjem Vila iz celine filma. Istinskog genija, plemenitog čoveka, koji se zbog ljubavi prema Evelin ali i čovekoljublja vraća na pravi put.
Postoji još jedan zanimljiv detalj koji nam pruža novi ugao gledanja na ceo film, a to je priča pokreta otpora koji se bori protiv naučnika i uopšte ideje ,,Uzvišenosti“. Doduše, taj deo je malo nejasan i ne govori dovoljno o tome kako su se oni sastali, kako komuniciraju i itd. Ali ja ne volim da preterano obraćam pažnju na formu, uvek mi je suština u prvom planu. Dakle, imamo grupu genijalaca koja se ne slaže sa onim što radi doktor Vil. Plaše se da bi ta tehnologija u najmanju ruku mogla da promeni svet kakav poznajemo pa iz tog razloga ulaze u vode ekstreminizma i svakim svojim daljim korakom zapravo pokreću lančanu rekaciju, splet događaja, koji dovode doktora Vila do željenog cilja.
Kraj filma je sveden na to da se doktor Vil zahvaljujući ljubavi odrekao ideje da zavlada svetom. ali je eto uspeo da ceo svet vrati u doba razvijenosti, koja je bila karakteristična za period pred-industrijske revolucije.
Kritika
Prvenac nekada bivšeg glavnog kamermana Kristofera Nolana (Chirstopher Nolan) i nije tako dobro prošao u bioskopima širom Amerike. Budžet filma je bio 100.000.000 dolara, dok je po puštanju u bioskope, u blagajni inkasirano tek tričavih 10,886,386 dolara, veoma slabo. Nažalost Kristofer Nolan nije dobro prošao po pitanju kritike kod kuće ali i širom sveta. Uglavnom su blogeri, vlogeri pisali o tome kako je film dosadan, glumci su jednolični i prazni, nema uopšte zanimljivih dešavanja, bez emocija i itd.
Pravo da vam kažem, možda su ljudi pogrešno sve svatili, možda su očekivali još jedan ,,Skynet – Terminator“ fazon ili ,,Matrix“, nekako su se previše osvrtali na formu i nisu obraćali uglavnom pažnju na poruku filma. Odnosno, izgleda da ovih dana po bioskopima prolaze filmovi sa puno eksplozivnih, eksplicitnih, dinamičnih scena, što se od ovog filma ne može očekivati.
Zaključak
Iako je film generalno slabo prošao na otvaranju i dobio loše kritike, nije potpuna katastrofa. Ovo je film koji jednostavno tera da se misli, da se po malo uključi i mozak. U njemu se može videti drugačiji pogleda na veštačku inteligenciju, nanotehnologiju i njenu zloupotrebu. Upravo zbog ovako dobre priče, ideje ovaj film se nalazi na mojoj listi najboljih filmova u 2014. godini.
