O manifestaciji
,,Vlasinsko leto“ manifestacija koja se održava od 1985. godine do današnjih dana, postaje jedan od brendova Vlasine ali i juga Srbije.
,,Vlasinsko leto“ u 2013 godini je bilo više nego interesantno, održavalo se od 11. do 14. jula, paralelno u Surdulici i na Vlasini. Bilo je takmičenja kuvara u spremanju ribljih specijaliteta „Vlasinski kotlić“, takmičenje ribolovaca i trka čamaca na jezeru, tradicionalna Džipijada i takmičenje ribolovaca.
Ono što bih izdvojio je održavanje Međunarodnog festivala „Mefest“ i početak izgradnje filmskog grada gde će se snimati „Zona Zamfirova 2“.
Iz mog ugla
Na Vlasini sam sa porodicom stigao dan pre održavanja manifestacije ,,Vlasinsko leto“, bilo je kasno popodne a Sunce je već dobro zašlo iza gorostasnog Čemernika. Žurili smo da se raspakujemo, ne valja da večera čeka, noseći kofere sa sobom oslušnuo sam glasove koji su se širili iz Čićinog grada, dečja graja, smeh uz poslednje sunčeve zrake, je činio Vlasinu tada posebno magičnom. Vlasina je bila živa kao nekada u svojim najboljim danima. Posle paklenog dana u Prokuplju, sveža noć na Vlasinskom jezeru je tako prijala.
Novi dan, kao po običaju prvi sam ustao, vreme je definitivno obećavalo, sunce se već dobro uzdiglo iznad Vlasine, oblaka nije bilo osim jednog većeg iznad jezera. Probudio sam ostatak ekipe, doručkovali poznatu ,,Vlasinsku pitu“, popili kaficu i zaputili se ka drugoj strani jezera gde se glavni deo manifestacije ,,Vlasinsko leto“ održavao.
Kada smo stigli do fudbalskog stadiona i auto kampa u kom se veći deo manifestacije održavao, dočekala nas je velika gužva.
Bilo je tako mnogo ljudi, puno automobila.
Krenuli smo lagano prema kapiji gde nas je po dogovoru čekao naš prijatelj Ivica sa vrlo interesantnim društvom. U prvom trenu nisam prepoznao našeg slavnog glumca, ali kada sam prišao i pružio ruku on me je dočekao sa dobrim stiskom uz rečenicu: ,,Zdravo, ja sam Ujče“, sa onim vrlo poznatim naglaskom kada se ,,č“ polako pretvara u ,,ć“.
Đorđe Cakić Ujče i moja malenkost
Ujče je ostavio vrlo pozitivan utisak, čovek opušten, voli život odnosno sve one male sitnice koje čine život lepim. Obožava Vlasinsko jezero i kada god mu obaveze dozvole on mu se rado vraća.
Pogled sa tribina na stadion i auto kamp.
Stadion je odrađen vrlo profesionalno, na njemu se već godinama pripremaju ekipe iz naše zemlje, kako sam saznao vrlo često su na njemu fudbaleri ,,Crvene Zvezde“.
Kako smo malo kasnije došli evo šta smo zatekli:
Riblja čorba je bila odlična!
Vlasinsko jezero tog prelepog dana.
To je ta ekipa!
Imali smo čast da ugostimo našeg Ujčeta legendarnog glumca i pre svega divnog čoveka i naravno čoveka iz senke, čuvenog Vlasinskog rendžera Ivicu, čoveka koji čuva našu Vlasinu od nesavesnih ljudi!
