Kraj još jednog dana u Srbiji u Prokuplju, sumorni neki dani, upravo sam gledao vesti, potresno je bilo danas u Nišu. Vukova devojka se drhtavim glasom obratila masi koja je došla da podrži porodicu, da pravda pobedi. Da li smo se konačno probudili? Da li će Vukova žrtva uticati na sve nas?
Političari se polako zagrevaju za izbore, juče protesti u Bosni danas u Crnoj Gori, burno je u celom svetu. A običan narod, posmatrao sam danas uz kaficu iz mog omiljenog kafića, sunce ogrejalo, sveže ali ne previše hladno. Šeta se, lagano i opušteno tu i tamo ima i onih užurbanih. Prijatna atmosvera, opušteni razgovori život ide dalje a planeta nastavlja svoj ples.
Danas sam pročitao tekst blogerke Mirjane Eric: ,,I pakao je relativan pojam“ i pitam se da li od ovog raja pravimo pakao?
Ako pogledamo šta radimo jedni drugima, prirodi ma celoj planeti, odgovor je očigledan.
Da li je realno očekivati da se situacija promeni, da se makar deo ovog raja očuva? Verujem da jeste, to su danas pokazale Nišlije.
Kraj jednog dana, sutra počinje novi, kraj jednog života e tu su ugašeni snovi.
