Sima, kako sam ga ja nazvao je definitivno pas koga ću dugo pamtiti. Ovo je priča o njemu i o tome kako je zapravo on pronašao svoj dom.
Kako smo se upoznali?
Kao i svakog jutra kada bih došao na posao popio bih kaficu i prionuo na obavljanje zadataka, samo to jutro je bilo drugačije. Primetio sam malu kucu kao izlazi iz stambene zgrade, jedva je hodao, bio je vrlo malaksao. U samom startu sam mislio da je njegov vlasnik tu u zgradi i da će ga potražiti, ali kako je vreme prolazilo a niko se nije pojavljivao pomislio sam da ne bi bilo loše da ga obiđem i ponesem malo vode. Isekao sam donji deo flaše, sipao vodu, kako sam se približavao gledao me je onako po malo zainteresovano a i uplašeno. Spustio sam mu činiju, odmah je sve popio, bio je vrlo žedan. Doneo sam mu opet vodu i dao solidno parče hleba na koje je navalio istog trena. Kako je bio namiren vratio sam se svom poslu, morao se opravdati taj dan, kada sam primetio da je gospođa iz obližnje firme odvojila dobro parče kobasice koje je mali Sima sklonio da mu se nađe za kasnije.
Akcija.
Drugog dana Sima se nije pojavio odmah ujutru, izašao je iz ulaza stambene zgrade. Izašao je napolje tek kada je postalo malo toplije. Sunce se probijalo kroz oblake a Sima je pokušavao da se koliko toliko ugreje. Mislio sam da ga neću videti ovog jutra, verovao sam da bi se vlasnici vratili do sada. Stekao sam takav utisak zbog toga što se on uopšte nije udaljavao od ulaza, uporno je čekao ali niko nije došao.
Morao sam nešto da preduzmem, kući nisam mogao da ga odnesem zato što već imam jednog rotvajlera Gileta koji je vrlo ljubomoran, tako da je ta opcija odmah otpala. Otišao sam do obližnjeg drakstora uzeo kutiju da bi Simi koliko toliko bilo toplo. Inače Sima je vrlo pametan pas odmah je spoznao da mu je u kutiji toplo iako je u početku imao predrasude o njoj, brzo joj se vratio.
Odštampao sam poruku upućenu komšiluku:
Ćao svima ja sam Sima i sviđam se svima. Ako ti nije teško sipaj mi po nekad vodu i jedno parče hleba daj. Unapred zahvalan, vaš novi komšija.
Znam da ovo nije vrhunac poezije ali potrudio sam se. 😀
Papir je imao određenog efekta, komšije iz obližnje zgrade su se baš načudile kada su videle Simu u kutiji sa činijom punom vode.
Trećeg dana kada sam video da ima i onih koji bi mogli da ugroze njegovo zdravlje koje je zbog neuhranjenosti bilo loše, pokrenuo sam jednu malu akciju sa kojom bi Simi pronašao dom u kome bi bio srećan. Slikao sam ga i podelio fotografiju na Fesjbuku (Facebook). Ubrzo su ljudi počeli da reaguju, da dele sliku na kojoj se Sima nalazio. Tako je Aleksandra saznala za Simu iako je on u neposrednoj blizini i odnela Simi nešto hrane.
Hvala Aleksandra!
Da bi što više ljudi saznalo zamolio sam admina profila Vesti iz Prokuplja da podeli priču o Simi kako bi smo ga što pre udomili negde, na šta su oni naravno odgovorili i zbog kojih se javilo više njih koji su hteli da uzmu Simu. Ovom prilikom im se takođe zahvaljujem.
Kako se priča širila o Simi i sve više ljudi saznavalo za njegovu situaciju, pojedini su počeli da ga obilaze. Neko mu je čak ostavio staru majcu da bi mu bilo još toplije.
Na Fejsbuku (Facebook) se prva javila Violeta da želi Simu za svog novog člana porodice. Dogovor je bio u ponedeljak kada bude u Prokuplju da dođe i odvede kući svog novog prijatelja. Nažalost stvari se nisu odvijale po planu, Sima je nestao, u nedelju kada sam otišao da ga uzmem i pričuvam dok Violeta ne dođe, njega nije bilo. Ostalo je sve, trakica koju je imao oko vrata mu je bila skinuta. Sa bratom i još jednim prijateljem sam obišao komšiluk, podelili smo se i lepo obišli svaku uličicu u tom delu grada da eto nije odlutao ali nažalost to nije dalo efekta.
Pretpostavio sam da ga je neko već uzeo, nadao se da je tako. Obavestio sam Violetu o situaciji i rekao da ako se slučajno opet pojavi da ću je obavestiti.
Avantura Sime Psića
Prošla je cela nedelje kako sam zadnji put video Simu, razmišljao sam o njemu, gde je, da li je u toplini nekog doma ili je i dalje na ulici. Onda je usledilo pravo iznenađenje kada me je brat pozvao da izađem isrped kancelarije, imao sam šta da vidim. Sima je sedeo ispred ulaza, čekao me da se pojavim.
To je bio trenutka za pamćenje.
Istog trena sam krenuo da ga mazim, bio je tako živahan, srećan, upitao sam ga: ,,Je li ti pobeguljo, pa gde si ti? Mi ti našli dom a tebe nema“. Sima je samo počeo da cvili i da se još više pribija uz mene, kao da mi je odgovorio na pitanje. Video sam da mu je krzno čisto, da se sija, ožiljci na nogama su još uvek bili tu ali mu je bilo mnogo bolje, neuporedivo bolje. Rešio sam da častim svog prijatelja i da podelim malo sa njim deo svog doručka. Dok sam ja otišao da mu donesem malo slaninice čuo sam da ga neko doziva po imenu, požurio sam ali nisam uspeo da vidim u kom pravcu je otišao.
Bio sam više nego srećan kada sam ga video, neko ga je očigledno iz komšiluka uzeo i kada su ga pustili da se malo prošeta on je došao kod mene, nije me zaboravio. 🙂
Napisao sam ovaj tekst da bi sve obavestio da je Sima dobro ali i podelio ovu avanturu koju je doživeo.
A evo i primera da je neke od nas ovaj mali pas i inspirisao:
Сима
Драги и лепи Сима
знам да је теби зима
верујем и да постоји
ко хоће да те усвоји.Желим да се јави
тај пријатељ прави
онај који добро зна
шта је верност пса.
Miroslav Lukić
