Neke stvari se menjaju dok neke ostaju potpuno iste.
Nikada nisam video, samo sam slušao o tome kako je dobro sankati se na džaku punom slame.
Nisam mogao odoleti spustio sam se par put, definitivno je bolje nego na sankama. 🙂
Iznenadio sam se kada sam ugledao kako se iz razbacanih mahala polako skuplja ekipa malih
entuzijasta spremnih za igru i druženje na koje su (iz mog ugla), njihovi vršnjaci iz urbanih sredina zaboravili.
To su neka lepa sećanja koja ostaju za ceo život, iskreno i neiskvareno druženje u kome se uživa punim srcem.
A posle napornog sankanja dan se da završiti sa toplim mlekom i palačinkama, makar su meni tako rekli. 😉
Spremio sam par slika koje mogu samo delimično preneti tu lepotu, mir i tišinu koja je skoro pa neprirodna za nas koji smo došli iz urbane, ubrzane sredine. Ovde je sve tako sporo, lagano opušteno.
Dobro, nije baš sve lagano i opušteno , kao recimo sankanje gumenim čamcem ali o tome drugom prilikom, odnosno kada pripremim materijal.
