Сви смо били сведоци зиме која нас је погодила 2011-2012 години. Ја сам и био на Власини са првим топлијим данима да проверим стање, да видим шта се дешава о томе сам писао у предходном посту (линк).
Са доласком лепших дана, пролећа а и како нисам био месец дана на Власини што због недостатка времена што због временски услова, решио сам да на дан два посетим то прелепо место и да видим да ли је и горе природа почела да се буди.
На Власини сам био недељу дана пре првог маја, знате празник ,,рада“, колико сам приметио шума је полако и стидљиво почела да зелени, било је баш пријатно нимало хладно са благим поветарцем, значи савршено.
Али трагови страшне зиме су увелико били свуда око мене, сломљене гране дрвећа, старе зграде (куће, штале) срушене. То су углавном били објекти од тугле (блата и камена) који су што због зуба времена а већим делом због огромног снега попустиле и пале.
Некако ми те старе зграде попуњавају идилу Власине, једноставно ми иду уз тај абијент питоме Српске планине, дају јој неку мистику, ко зна какве приче крију и када би причале верујем да би те приче биле врло интересантне.
